Učešće roditelja u aktivnostima predškolse ustanove 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 19 | Nivo: Visoka škola strukovnih studija za vaspitače

САДРЖАЈ
1.УВОД...........................................................................................................................3
2.САРАДЊА ПОРОДИЦЕ И ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ...................................4
2.1ТИПОВИ РОДИТЕЉА.....................................................................................5
2.2ОБЛИЦИ САРАДЊЕ ПОРОДИЦЕ И ПРЕДШКОЛСКЕ УСТНОВЕ......8
2.3ПРИНЦИПИ У САРАДЊИ СА РОДИТЕЉИМА........................................10
2.4МЕТОДЕ У САРАДЊИ СА РОДИТЕЉИМА...............................................12
3.ЗАЈЕДНИЧКО ЖИВЉЕЊЕ ДЕЦЕ,РОДИТЕЉА И ВАСПИТАЧА......................13
4.АНГАЖОВАНЈЕ РОДИТЕЉА НА ЗАДАЦИМА УСТАНОВЕ...............................15
5.ЗАКЉУЧАК..............................................................................................................18
6.ЛИТЕРАТУРА...........................................................................................................19
1.УВОД
Проводити читав дан са дететом,готово је незамисливо у данашњици.Савремени услови живота,брз темпо и презапосленост,често не остављају родитељима довољно слободног времена за квалитетан рад са децом и то у периоду када је детету брига одраслих најпотребнија.Ови и други разлози условили су све већу потребу породица за вртићима и предшколским установама.Вртић,у ствари,представља вид друштвене бриге и помоћи породици,у коме су стручна лица обучена за васпитање и образовње деце и њихов правилан психо-физичји развој.
И породица и предшколска установа,у намери да утичу на дететово понашање и усмере ток његовом развоја,примењују одговарајуће васпитне мере .Просечан родитељ,који има скромна педагошка знања,најчешће васпитне мере примењује спонтано,без претераног знања и тумачења својих метода.С друге стране,васпитач у свом поступању смишљено усмерава развој детета,поштујући пре свега одређене норме и правила сходно узрасту и карактеру детета.
Дете учи и упија поступке људи из своје околине,са којима проводи највише времена.Зато су примери понашања у родитељском дому и вртићу моћно средство утицаја на дечји развој.Ако су родитељи и васпитачи нежни-дете ће научити да буде нежно у односу на друге људе;ако родитељи и васпитачи показују смисао за хумор-дете ће научити да се смеје и да проналази духовиту страну живота;ако су родитељи и васпитачи сигурни-дете ће научити да буде сигурно и да верује;ако родитељи и васпитачи воле живот и људе-и дете ће волети свет око себе,јер љубав рађа љубав.Дакле,учење по моделу на основу кога се усвајају одређени облици понашања,углавном се одвија аутоматски и готово независно од свести.На овај начин усвајају се и негативни и позитивни облици понашања,а шта ће и колико дете усвојити зависи од степена емоционалне везаности и за родитеље и за васпитаче,па и од самог карактера детета.
Заједничким деловањем и удруженим снагама ,родитељи и васпитачи у највећој мери утичу на правилан раст и развој своје деце.Велика повезаност породичног и друштвеног живота и њихов неминовни утицај на васпитање деце,управо захтевају да се многи елементи који карактеришу породичне односе уносе у васпитно-образовни рад са децом у предшколској установи и обрнуто.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]